Autori

Eme Sezer (fr. Aimé Fernand David Césaire, 1913 – 2008) frankofoni pesnik, pisac i političar sa Martinika, kao i veliki borac za ljudska prava. Bio je jedan od osnivača „Pokreta crnaštva”, poniklog u krilu pariskog časopisa „Crni student” u kome su pisali, između ostalih, Leopold Sengor i Leon Gontran Damas. Ovaj pokret je imao za cilj afirmaciju afričkog i karipskog identiteta u francuskoj književnosti. Među njegova najznačajnija dela spadaju poema "Cahier d'un retour au pays natal" (Beležnica povratka u rodnu zemlju), esej "Discours sur le colonialisme" (Rasprava o kolonijalizmu) i drama "Bura", koja predstavlja polemičku adaptaciju istoimenog Šekspirovog komada. Sezer je u mladosti bio član Komunističke partije Francuske, a kasnije je učesvovao u osnivanju Progresivne partije Martinika i ispred koje je bio predstavnik u Francuskom parlamentu. Njegova poezija i eseji su ostavili dubok i neizbrisiv trag u francuskoj i svetskoj književnosti i predstavljaju jedan od najznačajnijih pesničkih glasova antikolonijalne borbe u 20. veku. Preminuo je 2008. godine, a njegovo nasleđe je obeleženo brojnim priznanjima i počastima.

Branislav Živanović (Novi Sad, 1984) piše i objavljuje poeziju, književnu kritiku, eseje i naučne radove. Objavio je zbirke pesama Pogledalo (2010), Crno svetlo (2012), Sidro (2017), Pesma galiota (2019) i Kargo (2022). Za pesnički rad nagrađen je „Brankovom nagradom“ (2010) i Nagradom „Novica Tadić“ (2019). Priredio je Pregled novije novosadske poezije: Indeks 21 (2021). Pesme su mu uvrštene u nekoliko antologija i generacijskih izbora, a prevođene su na ruski, nemački, mađarski i engleski jezik. Jedan je od urednika portala i časopisa za književnost, filozofiju i društvenu teoriju Rizom, član je uredništva časopisa Dometi i redakcije časopisa Zlatna greda.

Stevan Bradić (1982, Novi Sad) je pesnik, prevodilac, književni kritičar i teoretičar. Završio je sudije komparativne književnosti u Novom Sadu i engleske književnosti u Stokholmu. Doktorirao je komparativnu književnost u Novom Sadu. Objavio je zbirke pesama Jastog (2021), Na zemlji (2017) i U kotlarnici (2013), kao i studije Nemi govor (2021), Nemogući zavičaj (2020) i Simulacija i gastronomija (2012). Priredio je antlogiju savremene srpske poezije Logične pobune (2022) i Linije bekstva (2022). Poezija mu je prevođena na engleski, nemački i mađarski jezik. Dobitnik je Nagrade “Vasko Popa” (2022) i Knjige godine DKV (2022) za zbirku pesama Jastog. Docent je na Odseku za komparativnu književnost u Novom Sadu. Glavni je urednik časopisa Rizom, video platforme Mračna komora i manifestacije Književna mašina. U Prelom izdavaštvu je urednik za književna izdanja. Živi u Novom Sadu.

Viktor Serž (1890 - 1947), rođen kao Viktor Ljvovič Kibalčič (ruski: Ви́ктор Льво́вич Киба́льчич), bio je ruski revolucionarni marksista, romanopisac, pesnik i istoričar. Prvobitno anarhista, pridružio se Boljševicima pet meseci nakon što je stigao u Petrograd u januaru 1919. godine i kasnije radio za Kominternu kao novinar, urednik i prevodilac. Kritikovao je staljinistički režim i ostao revolucionarni marksista do svoje smrti. Najpoznatiji je po svojim Memoarima revolucionara i seriji od sedam romana memoarske proze koji opisuju živote sovjetskog naroda i revolucionara tokom prvog polovine 20. veka.