Autori

Ian Parker je psihoanalitičar. Obučavao se u Centru za frojdovsku analizu i istraživanje (CFAR) u Londonu, i postao je analitičar 2003. godine. Član je Saveta za psihoterapiju Ujedinjenog Kraljevstva (UKCP). Takođe je član Kolegijuma psihoanalitičara Ujedinjenog Kraljevstva. Sledbenik je lakanovske psihoanalize,  „lečenja kroz razgovor“, koje se razvilo u tradiciji Frojdovog otkrića nesvesnog. Lakanovo delo se pokazalo otpornim na pokušaje normalizacije određenih vrsta iskustava pri čemu se sva ostala patologizuju. Cilj mu nije da prilagodi ljude društvu, već da omogući govorenje istine. Parker radi kao psihoanalitičar u južnom Mančesteru. Sada prima analizande isključivo kroz Crvenu kliniku. Autor je 25 knjiga i urednik 15 različitih izdanja. Njegove knjige i članci objavljeni su na 17 jezika. Priredio je četvorotomni „magnum opus“ Critical Psychology za Routledge 2011. godine, kao i Handbook of Critical Psychology 2015. godine. Zbirka njegovih objavljenih i prethodno neobjavljenih radova pojavila se u šest knjiga koje je Routledge objavio u seriji Psychology After Critique. Urednik je izdanja Concepts for Critical Psychology pri izdavačkoj kući Routledge kao i glavni urednik Annual Review of Critical Psychology.

David Pavon-Kueljar je profesor marksizma, socijalne psihologije i psihoanalize na Državnom univerzitetu Meksika (Universidad Michoacana de San Nicolás de Hidalgo, Morelia, Meksiko). Autor je knjiga Marxisme lacanien (Pariz, Psychophores, 2009), From the Conscious Interior to an Exterior Unconscious: Lacan, Discourse Analysis and Social Psychology (London, Karnac, 2010) i Elementos políticos de marxismo lacaniano (Meksiko, Paradiso, 2014), a kao i ko-urednik, sa Ianom Parkerom, knjige Lacan, Discourse, Event: New Psychoanalytic Approaches to Textual Indeterminacy (London & New York, Routledge, 2013). Član je uredničkih odbora Annual Review of Critical Psychology, Psychotherapy and Politics International i Teoría y Crítica de la Psicología i Revista Marxismos: Educación, Política y Sociedad. Zainteresovan je za kritičku psihologiju, analizu diskursa, lakanovsku analizu diskursa, lakanovsku psihoanalizu, frojdo-marksizam, marksizam, komunizam, psihologiju oslobođenja i Zapatistički pokret.

Eme Sezer (fr. Aimé Fernand David Césaire, 1913 – 2008) frankofoni pesnik, pisac i političar sa Martinika, kao i veliki borac za ljudska prava. Bio je jedan od osnivača „Pokreta crnaštva”, poniklog u krilu pariskog časopisa „Crni student” u kome su pisali, između ostalih, Leopold Sengor i Leon Gontran Damas. Ovaj pokret je imao za cilj afirmaciju afričkog i karipskog identiteta u francuskoj književnosti. Među njegova najznačajnija dela spadaju poema "Cahier d'un retour au pays natal" (Beležnica povratka u rodnu zemlju), esej "Discours sur le colonialisme" (Rasprava o kolonijalizmu) i drama "Bura", koja predstavlja polemičku adaptaciju istoimenog Šekspirovog komada. Sezer je u mladosti bio član Komunističke partije Francuske, a kasnije je učesvovao u osnivanju Progresivne partije Martinika i ispred koje je bio predstavnik u Francuskom parlamentu. Njegova poezija i eseji su ostavili dubok i neizbrisiv trag u francuskoj i svetskoj književnosti i predstavljaju jedan od najznačajnijih pesničkih glasova antikolonijalne borbe u 20. veku. Preminuo je 2008. godine, a njegovo nasleđe je obeleženo brojnim priznanjima i počastima.

Viktor Serž (1890 - 1947), rođen kao Viktor Ljvovič Kibalčič (ruski: Ви́ктор Льво́вич Киба́льчич), bio je ruski revolucionarni marksista, romanopisac, pesnik i istoričar. Prvobitno anarhista, pridružio se Boljševicima pet meseci nakon što je stigao u Petrograd u januaru 1919. godine i kasnije radio za Kominternu kao novinar, urednik i prevodilac. Kritikovao je staljinistički režim i ostao revolucionarni marksista do svoje smrti. Najpoznatiji je po svojim Memoarima revolucionara i seriji od sedam romana memoarske proze koji opisuju živote sovjetskog naroda i revolucionara tokom prvog polovine 20. veka.

Stevan Bradić (1982, Novi Sad) je pesnik, prevodilac, književni kritičar i teoretičar. Završio je sudije komparativne književnosti u Novom Sadu i engleske književnosti u Stokholmu. Doktorirao je komparativnu književnost u Novom Sadu. Objavio je zbirke pesama Jambi (2024), Jastog (2021), Na zemlji (2017) i U kotlarnici (2013), kao i studije Art's Refusal (2024) Nemi govor (2021), Nemogući zavičaj (2020) i Simulacija i gastronomija (2012). Priredio je antlogiju savremene srpske poezije Logične pobune (2022) i Linije bekstva (2022). Poezija mu je prevođena na engleski, nemački i mađarski jezik. Dobitnik je Nagrade “Vasko Popa” (2022) i Knjige godine DKV (2022) za zbirku pesama Jastog. Vanredni profesor je na Odseku za komparativnu književnost u Novom Sadu. Glavni je urednik časopisa Rizom, video platforme Mračna komora i manifestacije Književna mašina. U Prelom izdavaštvu je urednik za književna izdanja. Živi u Novom Sadu.

Branislav Živanović (Novi Sad, 1984) piše i objavljuje poeziju, književnu kritiku, eseje i naučne radove. Objavio je zbirke pesama Pogledalo (2010), Crno svetlo (2012), Sidro (2017), Pesma galiota (2019) i Kargo (2022). Za pesnički rad nagrađen je „Brankovom nagradom“ (2010) i Nagradom „Novica Tadić“ (2019). Priredio je Pregled novije novosadske poezije: Indeks 21 (2021). Pesme su mu uvrštene u nekoliko antologija i generacijskih izbora, a prevođene su na ruski, nemački, mađarski i engleski jezik. Asistent je na Odseku za komparativnu književnost u Novom Sadu. Jedan je od urednika portala i časopisa za književnost, filozofiju i društvenu teoriju Rizom, član je uredništva časopisa Dometi i redakcije časopisa Zlatna greda.